Poljoprivreda i inovacije
Svet startup-ova, naročito vezan za poljoprivredu i inovacije, izuzetno je dinamičan, a osnivači često prave iste greške koje ih mogu skupo koštati. Dve ključne greške koje mnogi mladi osnivači prave su: predugo čekanje na “savršeni” proizvod i bezglavo praćenje trenutnih tehnoloških trendova, bez razmišljanja o realnim potrebama tržišta. Obe ove greške mogu odložiti uspeh startupa i ozbiljno ugroziti njegov rast. Stoga, ključ ispeha leži u brzom testiranju proizvoda na tržištu i iskrenom, trajnom fokusu na stvarnom problemu koji želite rešiti. U tom kontekstu, važno je razumeti i kako Tehnološka spremnost (TRL) i Poslovan spremnost (BRL) igraju ulogu u definisanju spremnosti proizvoda za tržište, kao i važnost eksperimenata u stvarnom okruženju, kao što su naprimer ekperimentalna polja u poljoprivredi.
U tehnološkom svetu TRL može da bude i kada kažeš: „OK, ovo radi u laboratoriji, ali hoće li raditi na terenu?“ S druge strane, BRL , može da se bavi pitanjem: „Da li ovo neko stvarno želi da kupi?“ Ako zanemariš bilo koji od ta dva, možeš završiti u problemu.
Jedna od najvećih grešaka koju osnivači tehnoloških startup-ova često prave je čekanje na “savršeni” proizvod. Većina preduzetnika fokusira se na razvoj proizvoda do perfekcije, uvereni da je proizvod što savršeniji, to će lakše pronaći svoje mjesto na tržištu. Međutim, čekanje na “savršeni” trenutak često dovodi do odgađanja izlaska na tržište, što znači da nikada ne dobijete pravu povratnu informaciju od korisnika. To takođe znači da na tržište dolazi proizvod koji možda neće zadovoljiti stvarne potrebe korisnika.
Ako ste zaljubljenik u igrice naprimer, sigurno ste primetili jedan zanimljiv fenomen – mnoge igre krenu skromno, kao MVP (Minimal Viable Product), pa onda polako rastu. Na primer, neki free-to-play naslovi privuku gomilu igrača svojim freemium modelom: igraj besplatno, a plati ako hoćeš nešto ekstra. Ali isto tako, postoje igre u koje se uloži brdo para i vremena, sve izgleda savršeno, i na kraju – nikog nije briga. Publika ih jednostavno zaobiđe. Zašto? Jer nije dovoljno samo da nešto bude dobro napravljeno – mora da pogodi pravu žicu kod korisnika.
Sad zamisli ovo: sistem za navodnjavanje u poljoprivredi. Zvuči kao nešto skroz drugačije, ali ima puno sličnosti. I tu krećeš od MVP-a – osnovne verzije koja rešava konkretan problem, recimo, meri vlažnost zemljišta i automatski uključuje vodu kad je potrebno. Ali šta ako taj sistem nije dovoljno testiran? Ili ako se farmeri ne snađu da ga koriste?
Da rezimiramo, ako farmerima prodajete sistem koji nije dovoljno testiran ili ne rešava njihove stvarne probleme, nikakva tehnička inovacija Vam neće pomoći.
Poenta? Bilo da praviš igrice ili sisteme za navodnjavanje, moraš slušati ljude. Počni sa osnovama, testiraj, prilagođavaj, i tek onda kreni da gađaš veće ciljeve. Korisnici su ti najbolji saveznici – ali samo ako ih ne razočaraš na početku.
TRL i testiranje u poljoprivredi: Ključ za konkurentnost i finansiranje
TRL je ključni indikator za startupove koji žele dobiti finansijsku podršku od EU fondova kao što je Horizon Europe. EU postavlja jasne standarde prema kojima tehnologije moraju doseći određeni nivo zrelosti kako bi bile kvalifikovane za veće finansiranje. Za startupove, to znači da mnoge inovacije trebaju doseći najmanje TRL 7, što označava da je tehnologija dovoljno zrela da bude testirana u stvarnim uvjetima i da je moguća komercijalna primena.
Ovaj okvir je izuzetno relevantan za startupe koji žele razvijati i implementirati nove tehnologije. Testiranje od TRL 1 do TRL 5 na eksperimentalnim poljima može igrati ključnu ulogu u evaluaciji i poboljšanju proizvoda u fazama ranog razvoja. Poljoprivreda zahteva precizna testiranja u stvarnim uslovima jer i najmanje promene u okruženju mogu uticati na performanse tehnologije. U tom kontekstu, testiranje na ekperimentalnim poljima i u stvarnim poljoprivrednim uslovima omogućava inovatorima da unaprede svoje proizvode i prikupe validne podatke koji mogu zadovoljiti zahteve EU za finansiranje.
Jedan od primera ovakve vrste testiranja i podrške je Smart Village Knežica u Bosni i Hercegovini. Iako se trenutno još izgrađuju kapaciteti koji mogu značajnije podržati testiranje proizvoda, ova inicijativa predstavlja pravi primer kako lokalne zajednice mogu podržati poljoprivredne startupe u razvoju novih tehnologija. Smart Village Knežica omogućava mladim preduzetnicima da testiraju svoje poljoprivredne inovacije kroz model digitalnog inovacionog HUB-a. Ovaj pristup omogućava prikupljanje dragocenih povratnih informacija i prigađavaju proizvoda pre nego što se lansira na šire tržište, čime se povećava šansa za uspeh i tržišnu konkurentnost.
Značaj tima: Bez uspešnog tima, ni najbolja ideja nije dovoljna
Osim brzog lansiranja i pažljivog praćenja stvarnih tržišnih potreba, uspešan startup zavisi i od kvalitetnog tima. Startup nije samo o ideji ili proizvodu, već o osnivačima i timu koji zajedno rade na rešavanju problema. Bez međusobnog poverenja, koordinacije i usmerenosti na zajednički cilj, teško je prevazići izazove koji se javljaju tokom razvoja tehnologije. Članovi tima trebaju biti u stanju brze adaptacije i stalnog usavršavanja kako bi prevazišli prepreke i stvorili proizvod koji donosi stvarnu vrednost korisnicima.
Da zakljućimo, kombinacija brzog lansiranja, realnog testiranja proizvoda i izbegavanja prolaznih tehnoloških trendova ključna je za uspeh svakog startupa, naročito u poljoprivredi. Korišćenje TRL-a kao referentnog okvira za zrelost tehnologije i insistiranje na testiranju proizvoda u stvarnim uslovima na eksperimentalnim poljima ne samo da je važno za razvoj proizvoda, već je i ključna. Inicijative poput Smart Village Knežica u BiH predstavljaju jedan primer kako lokalne zajednice mogu pružiti potrebnu infrastrukturu i podršku start-upovima, čime se otvara put za širu primenu inovacija i održivi razvoj poljoprivrede.
